Сафет Исовић - Пјесма Гаврилу Принципу

Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше

Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио
Ропство тешко, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града

Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило

Руски хор, Видовдан

Видовдан

У небо гледам пролазе векови
Сећања давних једини лекови
Куд год да кренем теби се враћам поново
Ко да ми отме из моје душе Косово.

Ко вечни пламен у нашим срцима
Косовског боја остаје истина
Куд год да кренем теби се враћам поново
Ко да ми отме из моје душе Косово.

Опрости Боже све наше грехове
јунаштвом даруј кћери синове
Куд год да кренем теби се враћам поново
Ко да ми отме из моје душе Косово.

КОСОВСКИ БОЈ

Приредио - Ђорђе Бојанић

Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново  нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.

Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.

Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.

Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима:
“Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дође на бој на Косово,
Од руке му ништа не родило,
Ни у пољу белица пшеница,
Ни у брду винова лозица,
Не имао од срца порода,
Ни мушкога ни девојачкога,
Рђом кап’о док му је колена..!”

Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.

Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске  (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.

Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је  зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.

Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.

По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.

Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.

До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић    (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.

Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе. Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.

На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би  био једини владар.

 Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесења у Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).

Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.

Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.

Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.

Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз. По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве  сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето. Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница. Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да  освете

 КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.

Речи Кнеза Лазара пред битку
“ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “

 Да се не заборави !

 На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.

А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.

У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…

Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва.
Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба!

Приредио – Ђорђе Бојанић

СОКО обележио сто година од Сарајевског атентата

 Српска омладинска културна организација обележила је 27. јуна уочи Видовдана стогодишњицу од Сарајевског атентата. У препуној сали Поморавског округа у име Спрске омладинске културне организације скуп је отворио генерални секретар и старешина „СОКО“ организације Рацић Александар. „Српска омладина поставља питање зашто нас сада поједине земље криве за почетак Првог светског рата, када је Аустроугарска тада само тражила повод за тако нешто. И зашто данас на име Гаврила Принципа лепе етикету терористе, иако тада тероризам није ни постојао“, рекао је Рацић.

На ова и остала питања одговоре су дали најбољи Јагодински историчари, професор Нинослав Станојловић и историчар Завичајног музеја Душко Грбовић. Професор Нинослав Станојловић говорио је о томе како је као студент имао ту част да упозна академика Васу Чубриловића и једног од чланова Младе Босне који је након атентата био осуђен на 16 година тешког затвора. Професор Нинослав говорио је о припреми и о самом атентату. Из његовог излагања присутни на овом скупу сазнали су многе ствари које до тада нису знали. Након њега присутнима се обратио историчар Завичајног музеја Душко Грбовић. На почетку излагања историчар Душко Грбовић говорио је о убијеном Францу Фердинанду и о његовом животу. Грбовић је након тога  говорио о пореклу, породици и животу Гаврила Принципа.                                                                                                                                           Скуп је затворио Александар Рацић рекавши: „Сада су поједине земље умислиле да могу да мењају историју и да могу да мењају оно што се мењати не сме, али знајте док год је наше Српске омладине ми ћемо славити нашега Принципа и Младо босанцеи док год куцају наша срца за нас ће Гаврило бити највећи револуционар свог, а и данашњег доба.“ И додао „Ми немамо потребу да славимо и да се угледамо на светске револуционаре јер у својој историји имамо највећег револуционара, а то је наш Гаврило Принцип.“                                                                                                                                                      Ово дивно вече су увеличали и Јагодински уметници, гуслар Милан Јовановић потомак капетана Коче, СОКО старешине Душан Марковић, Стефан Лазаревић и Ђорђе Живановић који су читали стихове својих нових песама.

Овако је у ствари изгледао Гаврило Принцип!

Непосредно након атентанта на Франца Фердинанда Гаврило Принцип је изгледао овако…

Фото: Јутјуб(принтскрин)

Сутра се навршава 100 година од дана када је Гаврило Принцип у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

Интересантно је да је најпознатија фотографија Гаврила Принципа заправо сликана послије мучења и тортуре, и на њој он скоро да више и не личи на себе. На фотографији која се чува у Историјском архиву Сарајева види се како је Принцип заиста изгледао непосредно након хапшења.

С обзиром да је у вријеме извршења атентата Гаврило Принцип био исувише млад за смртну казну, осуђен је на 20 година затвора, гдје је био изложен мучењу.

Гаврило Принцип рођен је 13. јула 1894. у Обљају код Босанског Грахова, а умро 28. априла 1918. у чешком затвору Терезијанштат.

Извор: mojahercegovina.com

СОКО отворио изложбу ''Стогодишњица Сарејевског атентата - Јагодина и средње Поморавље у Првом светском рату''

     У четвртак 26. јуна 2014. године у Центру за културу у Јагодини отворена је изложба под називом ''Сто година од Сарајевског атентата и Почетка Првог светског рата - Јагодина и Средње Поморавље у Првом светском рату'' аутора Душка Грбовића историчара Јагодинског Завичајног музеја. У име Српске омладинске културне организације ''СОКО'' изложбу је отворио Душан Марковић, старешина и заменик генералног секретара СОКО удружења. ''Велика ми је част што у име СОКО организације вечерас отварам ову дивну изложбу посвећену стогодишњици Сарајевског атентата и Стогодишњици од почетка Првог светског рата. Овом приликом се захваљујем аутору који нам је омогућио материјал за отварање ове изложбе и захваљујем се директору Културног центра који нам је омогућио да се ова изложба одржи'', рекао је Марковић и додао ''Уживајте у овој дивној вечери посвећеној нашим јунацима''. Након тога, присутнима се обратио аутор изложбе Душко Грбовић. 

     Изложба ће бити постављена у фоајеру Културног центра у Јагодини до понедељка 30. јуна 2014. године.  

У сусрет Видовдану

Ево у сусрет нам иде још један Видовдан. За неке тотално исти као и сваки Видовдан, за већину ово ће бити као и сваки други дан у календарској години. На нашу велику жалост мало је данас оних који заиста препознају овај величанствени и свети дан, а из године у годину све их је мање и мање. Овај дивни празник који нам долази требало би да нахрани душу и тело сваког искреног и часног потомка оних наших славних предака који су 1389. баш на овај дан жртвовали своје животе да би ми данас били то што јесмо. Када се сагледа ова данашња ситуација у друштву као да је било залудно и сулудо гинути и проливати крв на Косову Пољу. Зар је наш свети Српски Кнез Лазар улудо изгубио своју главу? Да ли је и наш највећи Српски витез Милош Обелић требао да убије турског тиранина Мурата? Јесу ли њихови потомци заборавили на њихову проливену крв и на њих саме који су се вазнели на небеса и створили небеску Србију као што су то чинили Стеван Немања, Стефан Првовенчани, Свети Сава, Стефан Урош, Краљ Милутин и Цар Стефан Душан Силни. Њихови потомци иако су били у тешким мукама и страдањима под Турцима нису могли да забораве на славу својих предака и на свога Бога који им је зато и подарио славног и неустрашивог вођу Карђорђа Петровића који се као цвет из прегажене траве издигао и почео да пркоси исто онако како су пркосили и његови преци на Косову Пољу. И тако су се смењивале генерације и генерације које нису устукле нипредким већ само пред господом Богом који их је створио. Но да се вратимо опет на овај дивни празник који нам се ближи, а који нам је ове године веома битан бар нама којима из срца и душе не излазе ови наши преци који су за наше тело и душу уз нашег господа Бога који их је и створио наша духовна храна. Овај празник који нам сада долази поред 1389. бележи још једну веома значајну годину 1914. Данас је 2014. и тачно на Видовдан биће сто година од још једног веома битног и славног догађаја који је истог тренутка уклесан златним словима у Српској историји. 1914. Једна група младих људи која је чининила тајну организацију „Млада Босна“ била је ношена оном истом идејом слободе као и њени преци. Ови младићи живели су на окупираној територији Српске земље која је тада била под окупацијом Аустроугарске монархије. Превелика љубав за својом отаџбином и чежња за слободом довела их је на једну тешку, али веома храбру одлуку. Знајући да ће у посету њиховој земљи доћи престолонаследник Аустроугарске монархије Франц Фердинанд иначе владар окупиране Српске земље коју је третирао као своју колонију одлучили су да га убију и на тај начин покушају да дођу до слободе коју је жело сав народ на простору тадашње Босне. 28. јуна те 1914. улицама Сарајева у аутомобилу са својом женом шетао је Фердинанд и демонстрирао своју моћ. Младићи су бацили бомбу на колону у којој је био Фердинанд али је тај покушај био безуспешан. Један од момака из групе Млада Босна био је опијен превеликом љубављу према слободи, својој отаџбини и свом народу, а

његовим венама као да је текла она иста крв која је текла и венама славног Српског витеза Милоша Обелића који је на исти дан само давне 1389. бранио слободу своје отаџбине и свог народа. Младић је стајао у колони која је поздрављала Аустроугарског престолонаследника и у једном тренутку када је аутомобил пролазило поред њега он је изашао из колоне и пуцао на Франца и његову супругу Софију. За име овог младића чула је европа и свет. То је Гаврило ПРИНЦИП. Многи људи на ово име данас желе да баце кривицу почетка Првог сведског рата иако сви знају да је Аустроугарска тада за тако нешто тражила повод и једва је дочекала овакву врсту догађаја која им је ишла у прилог. Једна од највећих срамота је то да су га поједини страни медији пред стогодишњицу атентата поредили са Осамом бин Ладеном и на тај начин покушавају да му налепе етикету терористе иако сваки паметан човек зна да тада тероризам није ни постојао.

Међутим име Гаврила Принципа, за нас младе Србе, представља име највећег револуционара свог, а и данашњег доба. Ми Срби смо поносни што смо имали таквог човека који није жело да дозволи да његов народ који живи у срцу Европе буде нечија колонија. Поред Гаврила Принципа Младу босну су чинили: Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић, Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић, наш нобеловац Иво Андрић и идолог организације Владимир Гаћиновић. Веома је битно да се овај јубилеј обележи у сваком делу наше земље јер би тиме младим нараштајима представили праву слику организације Младе босне и лик Гаврила Принципа. Зашто вам говорим о томе? Зато што пре свега на тај начин одајемо пошту тим јунацима и указујемо на то да се њихова храброст и воља за слободом није заборавила, а друга јако битна ствар је да у овим тренуцима морамо онима који долазе да представимо праву слику овог догађаја, а не ону слику коју ће у овим данима промовисати поједини страни медији. Не смемо да дозволимо да се на име нашег славног и великог револуционара Гаврила Принципа лепи етикета терористе. Ми смо свесни тога да он то није, али ајде да научимо и оне који долазе ко је Гаврило ПРИНЦИП.

Ген. сек. и старешина „СОКО“ организације

РАЦИЋ Александар

Позивамо вас на отварање изложбе

Izložba u čast stogodišnjice Prvog svetskog rata

Srpska omladinska kulturna organizacija „SOKO“ koja se bavi zaštitom tradicije, istorije, običaja i kulture Srpskog naroda organizuje izložbu i skup posvećen stogodišnjici od Sarajevskog atentata.

Izložba će se održati u foajeu Centra za kulturu u Jagodini pod nazivom: „Sto godina od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata – Jagodina i srednje Pomoravlje u Prvom svetskom ratu“. Autor izložbe je Duško Grbović, muzejski savetnik-istoričar Zavičajnog muzeja u Jagodini. Izložba će biti otvorena u četvrtak 26. juna sa početkom u 18 časova i trajaće do ponedeljka 30. juna 2014. godine.

U petak 27. juna sa početkom u 18:30 u sali Pomoravskog okruga biće održan skup pod nazivom „Sto godina od Sarajevskog atentata“. Na skupu će govoriti jagodinski istoričari, profesor Ninoslav Stanojlović i Duško Grbović. U okviru programa nastupaće i mladi jagodinski pesnici.

IZVOR: NOVI PUT

СОКО обележава сто година од Сарајевског атентата

Српска омладинска културна организација „СОКО“ која се бави заштитом традиције, историје, обичаја и култре Српског народа орагнизује изложбу и скуп посвећен стогодишњици од Сарајевског атентана.

Изложба ће се одржати у фоајеу Културног центра у Јагодини под називом: „Сто година од Сарајевског атентата и почетка Првог сведског рата – Јагодина и средње Поморавље у Првом светском рату“. Аутор изложбе је Душко Грбовић историчар Јагодинског Завичајног музеја. Изложба ће бити отворена у четвртак 26. јуна са почетком у 18 часова и трајаће до понедељка 30. јуна 2014. године.

У петак 27. јуна са почетком у 18:30 у сали Поморавског округа биће одржан скуп под називом „Сто година од Сарајевског атентата“. На скупу ће говорити Јагодински историчари, професор Нинослав Станојловић и Душко Грбовић. У оквиру програма наступаће и млади Јагодински песници.

Соко вас позива да посетите изложбу и скуп и да се упознате са стварима које до сада можда нисте знали.

Информативна служба 
Српске омладинске културне органзације
''СОКО''

„СОКО“ одао почаст палим Руским војницима

„СОКО“ одао почаст Руским војницима

Делегација Српско – руског хуманитарног центра Ниш 22. јуна обележили су 73 године од инвазије нацистичке Немачке на Совјетски савез, положили су венце и цвеће на спомен костурници у Јагодини у којој је сахрањено 1.170 припадника Црвене армије погинулим у ослобађању овог дела Србије. На спомен костурници поред Руске делегације и делегације локалне самоуправе, црвене руже је положила и делагација Српске омладинске културне организације.
Кординатор и директор Руско Српског хуманитарног центра Ниш Виктор Викторович Сафјанов, који је био на челу делегације рекао је да је у току војних операција пуно руских војника изгубило своје животе током ослобађања Србије, да би донели Србији и Европи слободу. Хвала вам што чувате и негујете успомене на руске војнике, истакао је Сафјанов и додао да му је јако драго што данас овој свечаности присуствују млади „Најбоље је да градимо и стварамо, никако да рушимо. Живела Србија и живела Русија“. Закључио је Сафјанов.
Након полагања венаца Сафјанов је разговарао са делегацијом Српске омладинске културне организације и изразио велико задовољство што млади негују традицију. Генерални секретар и старешина „СОКО“ организације Александар Рацић изразо је велику захвалност Русији која је учествовала у ослобађању Србије за време Другог светског рата у за велику пожртвованост царске Русије која је помогла Србији у Првом светском рату. „Ове године је стогодишњица од почетка Првог светског рата и ми вам захваљујемо на великој помоћи и жртви коју је Руски цар Николај Романов пружијо Србији. Да Руски цар тада није помогао Србији вероватно данас ми неби ни постојали“ рекао је Рацић. Наша организација је створена са циљем да сачува и негује историју, традицију, обичаје и културу, истако је Рацић и додао да ћемо се трудити да то пренесемо на оне који долазе. Велико вам хвала и за све оно што сте учинили за нашу земљу током великих поплава које су захватиле нашу земљу. „Слава Русији“ рекао је на крају Рацић.

Информативна служба 
Српске омладинске културне органзације
''СОКО''

Фото албум са Оснивачког Сабора Српске омладинске културне организације